Zašto nisam glasao na Voždovcu | VladanBa's Blog

Zašto nisam glasao na Voždovcu

Vozdovac

Ima već pet godina kako sam stanovnik Voždovca, slikovite i šarenolike opštine Grada Beograda. Kako sam vazda kroz život išao mimo svijeta tako sam od svih beogradskih opština odabrao da živim baš na onoj čiji izbori idu drugim ritmom od ostalih. Hoće to tako valjda.

Ovo su prvi opštinski izbori na Voždovcu na kojima sam imao pravo glasa. Iako pratim politiku, i zanimam se za to ko i kako upravlja mojom opštinom, gradom i republikom, smatrao sam da na ove lokalne izbore nema smisla izaći te ću ovim tekstom pokušati objasniti svoje razloge.

Zato što ne pristajem na lažni izbor

Suština demokratije, u obliku koji se u Srbiji praktikuje, je da građani izaberu svoje predstavnike koji će zastupati njihove stavove i u njihovo ime donositi odluke. Predstavnička demokratija polazi od pretpostavke da građani i građanke nisu kvalifikovani da donose različite tipove odluka, ne raspolažu sa adekvatnim informacija niti vremenom da se infomišu i kreiraju stav o svakoj odluci koju je potrebno donijeti. Zato imamo izbore i biramo predstavnike koji će sve svoje radno vrijeme posvetiti donošenju odluka važnih za funkcionisanje institucija.

Da bismo mi te predstavnike izabrali moramo biti sigurni da će njihove odluke biti približne našim stavovima, tj. da će odlučivati približno onako kako bismo i mi na njihovom mjestu, a za to nam služi predizborna kampanja. I tu nastaje moj problem sa ovim izborima. Niko od ponuđenih lista ne reprezentuje moje stavove, ili čak ne reprezentuje nikakve stavove vodeći samo mlaku kampanju koja ne govori ništa o tome kako će oni upravljati opštinom ako budu izabrani.

Postoji iluzija da imamo nekakav izbor i nekakve različitosti u vidu različitih lista kandidovanih na izborima, a stvarnog izbora nema. Sve su liste odreda slične jedna drugoj, iako dolaze iz različitih stranaka ono što oni nude kao svoju opciju gotovo da se uopšte ne razlikuje, a kampanje se ne bave pitanjem kako će se upravljati opštinom nego isključivo ko će to raditi.

Zato što izbori nisu igra

U toku kampanje za lokalne izbore na Voždovcu predstavnici ponuđenih lista nisu se potrudili da analiziraju stanje u opštini te na osnovu toga i svoje planove i ideje šta će raditi ukoliko budu izabrani. Umjesto toga oni su sportski žargon, inače čest u srpskoj politici, podigli na viši nivo i izbore pretvorili u klasičnu utakmicu. Ništa iznenađujuće doduše.

Tvit Vladimira Todorića

Kako kandidat Demokratske stranke vidi izbore na Voždovcu

Shvatio sam da smo mi na tom stepenu razvoja demokratske svijesti u okviru kojeg se vladajuće elite ponašaju isto kao i srednjovijekovni velikaši, jedina razlika je što ih mi s vremena na vrijeme biramo. Takve elite u velikoj mjeri su imune na opšte društveno stanje te nemaju realnu potrebu da se njime posebno bave. Jedino što njih ugrožava je mogućnost da izgube svoju poziciju. Strah od toga postaje onda jedini motivator za dalji rad, a dalji rad je borba sa drugim velikašima koji pretenduju na istu poziciju. Ukoliko su međusobno povezani u isti kartel i sporazumno održavaju jedni druge na vlasti izbori su onda samo igra za njih.

Zato što su lokalni izbori za lokalne teme

U toj borbi, ili igri, bilo kakvo pitanje od opšteg interesa je irelevatno i postavlja se samo povremeno kao oružje protiv neprijatelja, bez suštinskog udubljavanja u problematiku istog. Tako recimo na izborima na Voždovcu nije bilo nikakve priče o lokalnim pitanjima Voždovčana i Voždovčanki, sve što smo mi kao birači mogli čuti svelo se na lična prepucavanja i montirane diskusije o opštim mjestima. Posebno je zanimljivo kada se u kampanji čuju fraze i frazetine o borbi protiv kriminala i korupcije, Kosovu, genetički modifikovanim organizmima, porodičnim vrijednostima, i svemu onome što sa nadležnošću opštinskih organa vlasti nema nikakve veze. U takvim borbama kao stanovnik Voždovca nemam nikakav interes da učestvujem, jer koji god da je ishod on se neće odraziti na moj život.

Boj za Kosovo, porodicu, svetosavlje... i ostale lokalne Voždovačke teme.

Boj za Kosovo, porodicu, svetosavlje, i ostale lokalne Voždovačke teme

Zato što odbijam da budem zamorče

Postoji jedna posebna dimenzija izbora na Voždovcu, a to je da se glasači sa ove opštine tretiraju kao zamorčići za skore gradske izbore, i eventualne vandredne republičke izbore. Rezultati voždovačkih izbora, zajedno sa onima u opštinama Odžak i Kostolac, poslužiće strankama da odmjere svoje snage, a analitičarima i široj javnosti da vide ko je tu ko pred pomenute buduće izbore. U takvoj situaciji stranke nisu prepustile kampanju svojim lokalnim članovima nego se sam vrh uključio kako bi svoju popularnost što bolje iskoristio za privlačenje potencijalnih glasača.

Partijske vođe u kampanji

Tako je došlo do situacje da dok idem tramvajem niz Ulicu Vojvode Stepe gledam brojne plakate i bilborde a na njima odreda Aleksandar Vučić, Rasim Ljajić, Dragan Đilas, Ivica Dačić… Upitam se tako u nekom momentu da li iko od njih živi na opštini Voždovac, da li radi tu, prođe li nekada tim putevima, zna li išta o aktuelnostima na Voždovcu… Vjerovatno ne. I da li bi onda trebalo da glasam za njih, a oni niti su tu, niti ih se tiče? Što bi u Bosni rekli: Jašta ću!

Zato što bijeli glas nije imao smisla

Postoji uvijek opcija da izađete na izbore i poništite svoj glas, ili jednostavno ponesete sa sobom glasački listić kući. Tako sam uradio na posljednjim opštim izborima u Srbiji održanim maja prošle godine. Ipak, na ovim lokalnim izborima nije postojala kritična masa koja bi podržala bijeli glas, pa bi time on bio nevidljiv i ne bi ostavio nikakav efekat. Suština bijelog glasa je da strankama pošalje poruku da njihova ponuda nije adekvatna, da pravi izbor ne postoji, da moraju da osluškuju građane i prilagode svoju ponudu. U uslovima ovih lokalnih izbora čija je suština bila osvajanje vlasti i provjera rejtinga stranke ta poruka ne bi doprla ni do koga.

Zato što ne dam svoju fasadu

Posljednji segment koji je meni važan jeste odnos stranaka tokom kampanje prema javnoj i privatnoj imovini, ili jednostavno rečeno – plakatiranje. Ne mogu da budem toliko naivan da vjerujem da će neko ko nema elementarnu kulturu, a ima snažan destruktivni nagon prema objektima u javnom prostoru, biti odgovoran na funkciji na koju je izabran. Ako neko sebi uzima za pravo da propagandnim materijalom uništava javno dobro i privatnu imovinu građana, šta možemo očekivati da će raditi kada bude u poziciji moći? Moja je pretpostavka – mnogo gore stvari. Zato odbijam da glasam za stranke koje misle da će me pridobiti ako mi se njihov predsjednik smiješi sa bandere, fasade, saobraćajnog znaka, trafike, ograde…

Fasada u mom komšiluku

Fasada u mom komšiluku

Epilog

Iz svih navedenih razloga odlučio sam da ne izađem na izbore tog petnaestog decembra jer su okolnosti takve da moj glas čine potpuno ništavnim. Po izlasnosti vidim da spadam u dvotrećinsku većinu Voždovčana i Voždovčanki koji su odlučili isto iz njima znanih razloga.

Ono što ima smisla dalje činiti je pratiti rad izabranih predstavnika, pratiti rad političkih partija i od njih zahtijevati da se spuste u nivo realnosti i pozabave realnim pitanjima u upravljanju opštinom. Jedino na taj način možemo očekivati da će na sljedećim izborima biti nešto drugačije, a koliko drugačije to od nas zavisi, što bi rekli oni ispod cenzusa.

 

Ostavi komentar

%d bloggers like this: